Kupovina paketića: Kad se mama umeša u posao Deda Mraza

 Image courtesy of Toa55 at FreeDigitalPhotos.net

Zvončići, zvončići, još nisu počeli pristojno da zvone celu noć, a meni već zvoni u glavi, a bogami i vrti se, kad pomislim na ulogu Baba Mrazice. Otkako je ekipa počela da radi na borbi protiv bele kuge, zadatak kupovine poklona postaje daleko teži, ali dobija pravi smisao! Sitne dece koliko voliš, a svi znaju da kažu „Daj“ kad vide čokoladu. Mali gremlini (uključujući i mog) motivisali su me da ove godine bar razmišljam o kupovini poklona na vreme (iako ću samu kupovinu, sva je prilika, ostaviti za pet do 12).

Darivanje je zahtevan posao, čak i kad kupujete onima koji znaju šta žele i umeju to da kažu, a kad treba iznenaditi male radoznalce, to je prava mozgalica! Hoćemo da paketić bude edukativan i zabavan,  da se dete obraduje slatkišima, ali da ne kvari zube, da ono što kupimo bude stvarno korisno i kvalitetno, a ako može i da cena bude prihvatljiva... Negde na netu sam pronašla pitanje jedne mame “Kada treba kupovati deci igračke – da li kad je prilika ili kad vam dođe, da li svaki put kad zatraži ili kad stvarno zasluži, koliko igračaka treba da ima”... Da li preterujemo sa preispitivanjem sebe i bojazni da decu koju smo rodile savršenu ne pokvarimo “neispravnim odlukama” kao što je hmmmm kupovina igračaka u nevreme?

Drage mame, Deda Mraz je izmišljen, a ovo što smo smislile ni on tako izmišljen ne može da ispuni! Dok guglamo “kako da kupimo idealan paketić” često zaboravljamo na suštinu – obradovati nekog, pokloniti mu delić mašte, bajke i učiti ga pažnji i zahvalnosti. Internet je prepun saveta šta sve “mora” da se nađe ispod jelke, izdvojila sam neke:

"Paketići bi trebalo da budu prilagođeni i polu deteta.“  Što se mene tiče – dete je srednjeg roda, posebno kada je reč o igračkama. Ako moj sin može da se igra magnetima za frižider, kutijicom za sapun, ključevima, poklopcem od šerpe, zašto ne bi mogao lutkom? Deca rade šta deca vide, uče oponašajući ljude iz okruženja, te bi mi bilo sasvim u redu da moj sin poželi da se igra sudovima, promeni bebi pelene... pa čak i ako bude poželeo da se našminka – hmmmm... koliko dugoročnu memoriju imaju desetomesečne bebe? Mogu li da pamte pre svog rođenja? Dobro, ako moj sin poželi da se našminka, pitaću se šta li njegov otac radi dok ja nisam kod kuće!

"Barem 30 odsto paketića treba da bude edukativno“  Stvarno? Lepo je želeti podsticati vijuge, kreativnost, i sve ostale supermoći pomoću edukativnih igračaka, ali izaberite neku drugu priliku za to! Za praznik neka dete uživa, svaka će mu igračka podstaći maštu, neka se dete zabavi! Na kraju krajeva, korisno je imati tiganj, fen,  četku za cipele, ali većina nas više voli da dobije parfem, vaučer za masažu, pivo... Praznici su vreme da se razmazimo neće nam se deca pokvariti ako nekoliko dana preskočimo ubacivanje oblika i slaganje slike.

"Eto idealne prilike da kupite sve što Vam fali u ormariću za bebu, a da pritom i ona bude srećna.” Vraćam se na deo o fenu i tiganju. Opšta besparica nas tera da koristimo praznike da bismo olakšali roditeljima mališana i doneli neke praktične poklone, ali to nisu pokloni za decu, iako su im namenjeni. Ako ste već rešili da obradujete nekog klinca, kupite mu nešto što mu roditelji neće kupiti (za trenericu, sto prvi bodić i flašicu će morati da izdvoje, ali za “Frozen” lutku neće). Ako baš insistirate da kupite nešto praktično, obavezno u šoping povedite i dete i pustite ga da izabere poklon!

Jedinstvena formula “kako kupiti idealan paketić” ne postoji, jer ne postoje dva ista deteta, ali ako kupujete od srca, mislite na mališana kojeg darujete, pa još sve lepo upakujete i napravite iznenađenje – bićete sjajan Deda Mraz!

I još nešto:  Nemojmo deci previše zvocati da smanje slatkiše za vreme za praznike jer su loši za liniju, zube, zdravlje, biće im muka... Imam 27 godina, i još nisam to naučila  J