 |
| Totalno sam moderan, mačko! |
Otkako je patronažna sestra bila da obiđe Dušana kada je
napunio sedam meseci svi nestrpljivo čekamo da debeljko predribla Mesija,
prestigne Jusejna Bolta, i vrati drop šot Novaku Đokoviću. I to sve
istovremeno. Dok sam se ja preznojavala da ne primeti paučinu u ćošku i Mazu
koja spava na stolici, ostali ukućani su čuli samo njeno „O, kako ima dobru
motoriku, sigurno će biti sportista“, te nestrpljivo čekamo da vunderkid stane
na spretne noge. Pošto je već ušao u 11. mesec, a i dalje ga držimo za OBE RUKE
u njegovim pohodima na kuhinjske ormane, pomenutu mačku i dedine cipele
ukapirasmo da ga sigurno neki spoljni faktor koči!
I zbilja, one kisele krofnice, osim što služe da ih mama
uveče pojede, baš i ne liče na stabilne tabaniće koji mogu da podnesu tešku
guzu i još težu glašu. Šalu na stranu, svesni smo mi da je “problem” u toj
glavici – kad dete bude spremno pustiće se i hodati, ali stiže zima i treba
kupiti čizmice koje glavu čuvaju. Makar da bi imao čime da se zanima dok se
vozamo kolicima. I pošto bakin Božić ide prvi, spakuje baka mene i unuka u kola
i odvede nas pravo u Big u potragu za onim što će Božić bata doneti Dušinu. Ona
vođena iskustvom, ja guglanim savetima “kako kupiti detetu cipele” i
neodoljivom navikom da savijem svaku (to sam naučila gledajući mog tatu, ali
nisam imala pojma zašto to radi, osim da nervira prodavačice) i Dušan kao top
model, nepogrešiv smo bili trio.
 |
| Dušanove prve cipele |
Kupovina je bila prilično zamarajuća, ne zato što mališa od
devet i po kila hoće da se nosi, mora sve da pipne i pritom mu se spava, već
zato što se u jednom od retkih izleta u spoljni svet na porodiljskom setih gde
živim i k o l i k o j e s v e s k u p o. Iako je baka bila spreman da se
isprsi, a “ova marka je bila pojam i pre trideset godina kad su njena deca bila
mala”, prilično mi je bilo teško da dam više hiljada dinara (pa i tuđih) na
cipelice koje će trajati nekoliko nedelja, i verovatno neće baš videti asfalta.
Zar ne želim da kupim prvom detetu prve markirane cipelice, pa šta košta da
košta, moraš dati za kvalitet? Odgovor je: ne! Ne kažem da u čuvenim markama
dečijih cipečica nema kvaliteta, ali cene su naduvane kao i se što je za decu u
našoj zemljici (jer, pobogu, deci moraš kupiti), a ja to neću da platim! Činjenica da su to prve cipele, razvija mu se
noga i blah, blah ne menja mi ništa – da mu kupujem vazda markirano ne mogu,
niti želim, a što bi prve cipele bile izuzetak?! Niti ću ga manje voleti, niti
ću manje brinuti o njegovom zdravlju kad mu budem kupovala druge, treće, četvrte
cipele... koje neće biti marka, pa ne moraju i ove. Umesto toga, trudila sam se
da se držim opštih smernica za kupovinu (dečje) obuće: da se prva trećina
cipelice lako može saviti, da su dovoljno duboke da štite zglob, da su na
pretlu, a ne na čičak - jer se tako
bolje fiksiraju uz nogu. I naravno – da su tople, da čedu ne zebu noge! Za taj
deo najbolje povesti jednu baku... Ako povedete dve verovatno će vam dete obući
od glave do pete u prodavnici ski opreme. А mi završismo u Deichmannu! Obusmo
bebca, stavišmo ga na noge lagane, pustišmo ga da napravi nekoliko trapavih
koraka, mama zavukla mali prst iza pete i konstatovasmo da su čizmice pun
pogodak!
I tako je Dušan dobio prve čizmice, koje su koštale ispod
tri hiljade. Jednako oduševljeno ih skida kao što bi i one za pet hiljada. Tek
kad sam došla kući pročitala sam na cedulji zakačenoj za cipele da su
nepropustive, da emituju višak toplote da se detetu ne upari noga...
Bravo mi! Obožavam marketing.
Нема коментара:
Постави коментар